Јубилеј

ПОЧЕЛО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 1700. ГОДИШЊИЦЕ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА
Човек који је крстио Европу
Знаменитим актом озваничена је верска толеранција у империји, забрањен прогон иноверних и хришћанска црква добила право јавног деловања. То је један од најзначајнијих датума у целој историји хришћанске цркве и цивилизације. Очи бар две милијарде крштених биће током целе ове године упрте у Ниш, некадашњи Наисус, родно место цара који је донео овај закон и побеђивао под крсним знамењем, јер ће управо ту бити и званични центар прославе. А шта су све тим поводом припремили Ниш и Србија?

Пише: Даша Марјановић
Фотографије: Архива и репортери „Националне ревије”

Протекло је много времена. Настајала су и нестајала царства, много пута минуо рат и мир, зацељиване старе и отваране нове ране, низане победе и порази, градње и рушења. Наисус је растао у Ниш, Медиолана стасала у Милано, на уштрб велелепне естетике а у корист функционалног сивила. Све се променило, али суштина је остала иста. Фина филозофија хришћанства – исписана у тројству Љубав, Вера, Нада – више од два миленијума бруси оштре рубове егзистенције, дајући јој смислену вредност. А већ је 1.700 година откако је хришћанство, одобрењем са врха Римске Империје, на велика врата ушло у Европу. Могло би се рећи да је баш то било право и потпуно крштавање Европе. Учинио је то владар који је имао довољно будности и мудрости да препозна Небески Знак, те довољно смелости да каже „безусловно да сопственој судбини”.

313.

Гај Флавије Валерије Аурелије Константин, касније назван Велики, био је римски император, за православце свети цар и равноапостолни, посвећеник (како наводе оновремени летописци) и вешти вођа (како би то оценили данашњи аналитичари).
Водио је велике битке за учвршћење пољуљаног царства. Пред битку против римског тиранина-узурпатора Максенција, 28. октобра 312. године, тражећи повољан знак са неба, Константин је доживео мистично искуство. Јевсевије, Константинов савременик, казује: „Цару се по дану јавио бљештави крст на небу, окићен звездама, на коме је стајао натпис: Овим побеђуј! Цар тада нареди да се искује велики крст сличан ономе који му се указао и да се носи над војском.” Силом крста задобио је победу над бројчано надмоћнијим непријатељем, победоносно ушао у Рим и постао владар читавог Запада.
Пошто је мудри цар у крсту нашао мотивацију за себе и исцрпљене саборце, те славно победио, убрзо је отпочео још једну борбу. Како би ставио тачку на верске прогоне и обезбедио спокој хришћанима, пре округло седамнаест векова Константин је у Медиолану (данашњи Милано) донео закон о толеранцији вера, данас познат као Милански едикт. Едиктом је био забрањен прогон иноверних, хришћанска црква је добила право јавног деловања, повећане су привилегије свештенства, а власт је подељена на световну и духовну. Иако је хришћанство постало званична религија Римског Царства нешто касније, за владавине цара Теодосија, Константин је пустио прву варницу, можда и не слутивши да ће 1.700 година касније она и даље пламсати.

2013.

Данас на свету има више од две милијарде хришћана. Две милијарде искрица које сјај и Константиновог ореола чине отпорним на векове. Баш зато је за центар обележавања овог великог јубилеја, 1700. годишњице од доношења једног од најважнијих докумената у историји хришћанства, одабран Ниш, родни град моћног цара Константина.
Ласкав и захтеван задатак за Нишлије. Мораће да покажу да су достојни Константинови баштиници и при том искористе јединствену прилику да задиве свет лепотама српског југа. Бар две милијарде пари очију биће упрто у њих. Сређене су саобраћајнице, бициклистичке стазе, пешачке зоне, туристичке сигнализације, подигнут је споменик царуКонстантину, реконструисана зграда Старог официрског дома, враћа се сјај Медијани, у штампи су монографије о царском граду, у припреми разне духовне и културне манифестације. Случајни пролазници и намерни ходочасници у Нишу наилазиће на литургије, представе, концерте, изложбе, хорске и фолклорне манифестације, бројна предавања и научне скупове о Миланском едикту, на доделу угледне годишње награде града Ниша у области проучавања, заштите, презентације и афирмације културно-историјског и споменичког наслеђа...
Прослава ће трајати током целе године, тако да се листа активности и манифестација стално дописује. У децембру је у Нишу отворена Канцеларија за Милански едикт, где грађани својим предлозима и добрим идејама могу да попуне евентуалне пукотине у густом празничном календару.

ДНЕВНИК СВЕЧАНОСТИ

И иначе темпераментан јужњачки дух мораће додатно да се убрза како би се успешно синхронизовало 1.700 година јубилеја са једном годином његовог празновања. Помпезне церемоније и мале прославе наизменично исписују свечани дневник. А у паузама ту је југ, срдачан и укуса пун. Ту је историја коју у себи чувају остаци Медијане. И она која ће клупко времена тек одмотати под корацима хиљада посетилаца царевог Ниша.
Обележавање јубилеја 17 пута у злату окупаног почело је баш 17. дана у јануару. Отворено је концертом духовног појања хора руског Сретењског манастира у Народном позоришту у Нишу. Следећа велика свечаност заказана је за 27. фебруар, дан рођења Константина Великог. За царев рођендан предвиђена је премијера представе Константин: Знамење анђела, по тексту Дејана Стојиљковића, нишког писца и сарадника Националне ревије. Представу ће извести ансамблНишког народног позоришта, а главну улогу игра Танасије Узуновић. Истог дана у свим школама биће одржан јавни час посвећен житију светог цара.
А 18. маја у Виминацијуму, на локалитету кроз који је продефиловало највише римских императора, биће отворена изложба Константин и његово доба, на којој ће бити представљени најбољи експонати из Константиновог доба који се чувају у српским музејима. На истом месту и истог дана, само у вечерњим часовима, биће изведена Вердијева опера Аида. Вечери класичне музике низаће се и у недељама које следе.
Трећег јуна, на дан светог цара Константина и царице Јелене, славу града Ниша, Сања Илић и „Балканика” извешће концерт неокласичне музике Константинус Магнус. На Нишкој тврђави 15. јуна Београдска филхармонија свираће Бетовенову Девету симфонију, а две недеље касније, на Видовдан, на истом месту одзвањаће тужан и моћан Вердијев Трубадур. Последње у низу музичких дешавања биће премијера опере Inhocsigno у београдској „Арени”.
Поред културног, важан аспект обележавања јубилеја је онај духовни и богослужбени. Управо због богослужења очекује се да ће Ниш угостити више од сто хиљада људи. За 21. септембар најављено је богослужење које ће највероватније бити на писти нишког цивилног аеродрома „Константин Велики” како би било довољно простора за све ходочаснике које је позвала римокатоличка црква.
За завршницу церемоније, 6. октобра, као круна на све, предвиђена је света литургија коју ће служити поглавари свих православних цркава. <

***

Патријарх
„Ово славље вечерас у Нишу, и сва друга која ће бити у овом граду, али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1.700 година, чују и зазвуче савремено, јер, на жалост, и прогони и страдања савремени су широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији. То је подстрек да још истрајније сведочимо Исуса Христа, да би нас следили и други, видевши наша добра дела”, рекао је Његова Светост патријарх српски Иринеј 17. јануара у Нишу, на свечаности којом је започело обележавање великог јубилеја. „Захваљујући цару Константину, хришћани су добили слободу... Ова 2013. прилика је да видимо колико смо Христови, колико је Бог с нама и ми с њим. Ми смо ту да у години великог јубилеја покажемо да смо способни да превазиђемо сваку кризу. Цар Константин био је духовни узор потоњим владарима, а поготово онима који су нашег рода. И Немањићи су се често поредили са Константином...”

***

Председник
„Слобода избора вере и данас је актуелна у свету. Није лако живети часно, са својом вером, са својим убеђењем, ако то није по вољи моћника. Да парафразирам француског академика, српског пријатеља, Жана Дитура: ‘Зашто и не умрети да би се сачувала угрожена част?’” рекао је председник Србије Томислав Николић, 17. јануара у Нишу, на свечаности којом је започело обележавање 1.700 година од доношења Миланског едикта. „Србија данас живи по принципима Миланског едикта. Њени грађани имају уставом и законима загарантовану слободу вероисповести или, како је цар Константин писао у Миланском едикту, право да следе и верују без узнемиравања. Ова јубиларна година нама није тек демонстрација културе сећања, већ истинска слава једног од најзначајнијих цивилизацијских докумената... ‘Свако нека верује како му срце хоће.’ Овим Константиновим речима вера многих од нас постала је вера живих и слободних људи.”

***

Царски летњиковац
Медијана, некада велелепни царски летњиковац у предграђу Наисуса, данас је археолошки локалитет пет километара источно од центра Ниша. Луксузну царску резиденцију са пратећим вилама и другим објектима подигао је почетком IV века Константин Велики, а доцније су ту одседали и други римски цареви који су долазили у Наисус.
Уочи великог јубилеја на налазишту су изведене потребне рестаурације и конзервације, изграђен је објекат „Врата Константинове Медијане” са билетарницом, сувенирницом, инфо-пултом и санитарним чвором. Циљ је да до почетка прославе највећи део археолошког блага буде доступан посетиоцима.

***

Знамење анђела
Поводом 1.700 година од доношења Миланског едикта, Народно позориште из Ниша припрема представу Константин: Знамење анђела, за коју је текст написао Дејан Стојиљковић, аутор бестселера Константиново раскршћеи сарадник Националне ревије. Публика ће на сцени моћи да сагледа најважније тренутке из царевог живота – битку код Милвијског моста, опажање крста на римском небу, Први васељенски сабор, проглашење Миланског едикта, изградњу Константинопоља... Прича се ослања на историјске чињенице, али и на хришћанска предања и легенде. Константин је приказан као ратник и свети цар, али и као човек од крви меса, који пати, воли и греши.